“Trazim pomilovanje” Desanka Maksimović
U “Trazim pomilovanje” autor vodi diskusiju sa “Dušanovim zakonikom”.
Dva glasa (pesnička): glas cara, pocinje sa “O” i glas pesnikinje, pocinje sa “ZA”.
Dušanov zakonik donet je na državnom saboru u Skoplju, 1349.
Prvi deo je običajno pravo.
1354. drugi deo.
Prvi ustav
Zakon je jači od suprotne volje vladarove, smatra da život širi od svakog propisa, samilosti, milosrdja – humanist.
Želi da bude glas svoga naroda u svojoj zbirci.
Desanka pokazuje razumevanje, ljubav prema malom, običnom čoveku.
I – za sebra, oni su neprimetni, žive da bi preživeli. Verni i odani svojoj državi.
II – za vojnička groblja. Bolna usamljenost, zaboravljeni grobovi, anonimni mladići, koje ni najbliži nisu oplakivali. I oni su jednako vredni.
III – za neshvacene, pesnikinja traži pomilovanje za one koje nisu sebi do kraja smislili i greškom, svojom ili tuđom, postali smešni, nevešti, promašeni i tragični.
Neshvaćene naziva “trovačima sopstvenih duša”, ne veruju da mogu da budu srećni, to su duše zatvorene i oprezne, vrlo nepoverljive!
Od detinjstva nisu uspeli da stvore osećaj bliskosti, dete od majke od rodjenja uči nežnost, prima ljubav, brižnost je prisutna.
Ograničavaju svoju dušu i kad se raduju, ne veruju da im se to dešava.
Plaše se emocija, tada osećaju nesigurnost, uznemirenost, tragedija duša koje su zatvorene.
IV Za nerotkinje, žene mogu da se zanesu i život posvete drugim stvarima,
ukoliko nema decu, ima osecaj praznine, nije u potpunosti realizovana.
Žive u svetu snova, mašte.
Dva glasa (pesnička): glas cara, pocinje sa “O” i glas pesnikinje, pocinje sa “ZA”.
Dušanov zakonik donet je na državnom saboru u Skoplju, 1349.
Prvi deo je običajno pravo.
1354. drugi deo.
Prvi ustav
Zakon je jači od suprotne volje vladarove, smatra da život širi od svakog propisa, samilosti, milosrdja – humanist.
Želi da bude glas svoga naroda u svojoj zbirci.
Desanka pokazuje razumevanje, ljubav prema malom, običnom čoveku.
I – za sebra, oni su neprimetni, žive da bi preživeli. Verni i odani svojoj državi.
II – za vojnička groblja. Bolna usamljenost, zaboravljeni grobovi, anonimni mladići, koje ni najbliži nisu oplakivali. I oni su jednako vredni.
III – za neshvacene, pesnikinja traži pomilovanje za one koje nisu sebi do kraja smislili i greškom, svojom ili tuđom, postali smešni, nevešti, promašeni i tragični.
Neshvaćene naziva “trovačima sopstvenih duša”, ne veruju da mogu da budu srećni, to su duše zatvorene i oprezne, vrlo nepoverljive!
Od detinjstva nisu uspeli da stvore osećaj bliskosti, dete od majke od rodjenja uči nežnost, prima ljubav, brižnost je prisutna.
Ograničavaju svoju dušu i kad se raduju, ne veruju da im se to dešava.
Plaše se emocija, tada osećaju nesigurnost, uznemirenost, tragedija duša koje su zatvorene.
IV Za nerotkinje, žene mogu da se zanesu i život posvete drugim stvarima,
ukoliko nema decu, ima osecaj praznine, nije u potpunosti realizovana.
Žive u svetu snova, mašte.
